O MENI
Volim fotografiju, izložbe i prenošenje znanja.
Stvaralaštvo koje će ostati iza mene
motiviše me da se svaki dan trudim da napravim
onu najbolju fotografiju koja će trajati.
Kako je izgledao moj put?
Početkom osnovne škole, u sveskama sam pravila kolaže od fotografija poznatih lica. Proučavala sam poze, način snimanja, izbor kadrova itd.
Krajem osnovne škole, većinu džeparca izdvajala sam za razvijanje analognih filmova. Novac za prvi foto-aparat zaradila sam s 15 godina prodavajući na pijaci eurokrem.
Želela sam da upišem srednju dizajnersku školu, ali mi je rečeno da „od umetnosti nema hleba“! Narednih 11 godina provela sam školujući se na arhitekturi i građevinarstvu. Ispunjavala sam tuđa očekivanja mnogo godina, obrazovala se i radila poslove u kojima sam bila dobra, ali ne i srećna.
Ljubav prema primenjenoj umetnosti nikada me nije napustila. Crtala sam, pravila ramove za fotografije, ukrašavala ogledala i uvek fotografisala. Ljubav prema fotografiji je samo rasla.
Krajem 2010. godine, s nekoliko kolega osnivam fotografsku Grupu 32. Organizujem sve izložbe „Čuvari trenutaka“ u selekciji doajena srpske fotografije, gospodina Tomislava Peterneka. Član sam upravnog odbora Foto-saveza Srbije i član upravnog odbora Fotografskog kluba Vojvodina.
Živela sam u Sarajevu, Banji Koviljači, Budvi, Moskvi i Dohi. Trenutno stvaram u Zemunu.
Zahvalnost kao snaga stvaranja!
Stvaralaštvo je dar. Ne dolazi preko noći, niti bez izazova. Vremenom i trudom ono sazreva, oblikuje se kroz ljude koje srećemo, trenutke koje prepoznamo kao posebne i posvećenost koju uložimo u svaki korak.
Iza mene je više od 100 kolektivnih izložbi i tri samostalne, održane u Beogradu, Smederevskoj Palanci i Zemunu. U sećanju mi ostaje, nakon otvaranja izložbe u Gardoš kuli, rečenica dragog prijatelja i predsednika Fotografskog kluba Vojvodina: „Bio sam na mnogo izložbi, ali posećenost tvoje prevazišla je mnoge poznate autore.“ Hvala Milovane!
Nastavljam dalje, jer verujem da svaki čovek ima poziv da umnožava talente koje mu je Bog poverio. Moj je u stvaranju, u svetlu, u licima, u tišini i pogledu koji govori više od reči.
Verujem i da najlepši primer dajemo svojoj deci kroz vrednosti koje živimo. Oni su moje blago, moj podsetnik na ono što je istinski važno.
Ne prestajem da učim. Ne prestajem da tragam. I ne prestajem da zahvaljujem.
Neka fotografije govore umesto reči
Verujem da umetnička fotografija nije samo prikaz, ona je svedočanstvo o unutrašnjoj lepoti, snazi i prisutnosti onoga ko stoji pred objektivom.
Moj poziv je da kroz jednostavnost forme, prirodnu svetlost i važne detalje, istaknem karakter i posebnu energiju svake osobe koju fotografišem. Ne pristupam tome kao poslu, već kao služenju, sa pažnjom, s poštovanjem i iz srca.
Vremenom sam naučila da ono najautentičnije dolazi kad postoji poverenje. Zato svaki projekat gradim polako i promišljeno, u skladu sa vrednostima koje živim: istina, mir, lepota, vera.
Fotografija je za mene način da dar koji mi je poveren umnožim i podelim. U svakom izrazu lica, u svakom pogledu, tražim ono što je veće od mene same, ono što ostaje.